Da li ste razgovarali sa nekim o svojim osećanjima, emocijama, o svojim željama?

Na primer: želim uspeh u poslu, karijeru, da zarađujem dovoljno novca za život. Želim da volim nekog i da me taj neko voli.

Ne znam zašto nisam uspešan u poslu? Ne znam zašto se na poslu osećam nelagodno? strahovi, nesigurnost, dileme…često se osećam kao da sam izgubljen u džungli

Internet shvatam kao šumu u kojoj sam se izgubio, kao bezbroj tekstova na engleskom jeziku, koji teško razumem, pročitam, ali nisam siguran šta sam pročitao.

tako da ostajem na prvoj stranici, ostajem na veoma niskom nivou, na nivou deteta, ne mogu da produbim znanje, ne mogu da se usavršavam…

Zašto sam promenio veliki broj firmi? Zašto nemam određeno zanimanje?

Završio sam ETF, ali iskreno sam se nelagodno osećao i na fakultetu, iskompleksirano, osećao sam se kao biće niže vrednosti…

Hobi je veoma važan za ljude, radi ono što voliš, iz zadovoljstva, ako to može da preraste u posao, super!

hobi mi je da sviram klavijature, ali iskreno bolje pevam nego što sviram, moje starija sestra Ljiljana je svirala violinu, pa sam izabrao da sviram klavir

moja majka Milica je izabrala da idem u srednju elektrotehničku školu, a ja sam voleo matematiku, nikada nisam sebe smatrao inženjerom elektrotehnike

tokom srednje škole sam patio za starim krajem, drugovima iz starog kraja, živeo sam od sanjarenja, od prepuštanja mašti

kasnije, na fakultetu sam prekinuo vezu sa devojkom koju sam voleo, nikada se od toga nisam oporavio, rastanak je uticao na ceo moj život

povukao sam se u sebe, otuđio od ljudi, mislim da patim od nelagodnosti, neprijatno se osećam, znojim se, pa se prehladim, osećam se bolesno i tako se vrtim u začaranom krugu iz kojeg ne mogu sam da izađem…

možda ovaj tekst nekome pomogne, čini mi se da meni pomaže…