Pričajte drugima o svojim problemima, da bi mogli da pomognu vama,

slušajte pazljivo druge ljude, da bi mogli da pomognete njima!

Da li ste imali potrebu da sa nekim porazgovarate o svojim problemima? Da li ste nekada razgovarali sa psihoterapeutom?

To je danas sasvim normalno, sa Vama je sve u redu, nije sramota razgovarati o problemima, jer se samo razgovorom moze doći do rešenja.

Trideset godina imam probleme, živim sa njima, prihvatam ih, čitam o njima, pišem o njima.

Psihijatar mi je napisao dijagnozu F41.2 , a to je aneksioznost i depresija, prevedeno na narodni jezik neprijatnost i uplašenost zajedno sa dugim osecajem tuge i krivice.

nijedan lek mi nije pomogao, ne postoji lek za dušu. savet je da Izbacite to iz sebe razgovorom.

razgovor je lek, tek posle trideset godina sam shvatio da osecam tugu, krivicu zbog raskida sa bivšom devojkom.

Posao mi je izazivao neprijatnost, strahove, nesigurnost i sumnje, jer se nisam snalazio, nisam mogao da pročitam i da uradim, osećao sam se frustrirano…

Kada se pomešaju ovakva negativna osecanja, čovek pocinje pogrešno da razmišlja, povlaci se u sebe, otudjuje se od ljudi…

stanje se vremenom pogorsava, ne mozete da imate normalan odnos sa partnerom/partnerkom,

počinju psihosomatske bolesti koje se odražavaju na telo,

Ja sam se na primer znojio bez vidljivog razloga, bez obzira na vremenske uslove, da li je toplo ili hladno vreme, bez obzira kako sam obučen preznojim se u trenutku po ledjima, budem sav mokar!?

ledja ne mogu da dodirnem, nemam kontrolu nad tim delom svoga tela,

znojenje mi izaziva prehlade, od kojih se razbolim, pa se osecam jos gore i tako u krug…

Ne moze covek sam da resi sve probleme, potrebna mu je pomoc. potreban mi je razgovor iz dubine duse, iskreno o onome sto nam muci i stvara probleme, samo razgovorom mozemo da nadjemo izlaz iz začaranog kruga…

Pomozimo jedni drugima!